article image

eTwinning школе се обавезују на заједничко руководство

На који начин eTwinning школе практикују заједничко руководство? Не постоји утврђени начин јер различите школе имају различите контексте, организацију и наставнике.

Суштина заједничког руковођења је у стварању услова у школама да наставници (и ученици) пружају и деле своју стручност, укључујући оне који имају неформалне улоге. Разумевање школског и локалног контекста и понуда конкретних могућности за интензивне интеракције унутар школске заједнице су два кључна фактора успеха на том путу.

Да би приступ заједничког руковођења био користан школи, он најпре изискује јасну визију изјаве о мисији школе којом се узима у обзир окружење целе школе. На мисији треба да раде, где је то могуће, сви чланови школске заједнице, а она такође треба да се подели са свима.

Када је у питању свакодневно спровођење визије и мисије, важно је запамтити да треба инспирисати и мотивисати све чланове школске заједнице и у процес руковођења школом укључити и формално и неформално наставно особље. Један ефикасан начин је развијање колективног капацитета за постизање достигнућа која подржавају визију и мисију школе.

Питање је: како то можете учинити? Један од начина је преиспитати и комбиновати доказе о целокупном контексту школе заједно са начином на који наставници међусобно сарађују. Комбиновање низа доказа о школском контексту са конкретном и структурисаном сарадњом између наставника често се показало као успешан приступ.

Ко су ученици у школама? Које је њихово окружење (породица, локална заједница)? Које су потребе, добре стране, изазови и могућности? Које праксе наставног процеса би се најбоље уклопиле? Шта знамо о утицају таквих педагошких опција? Како испробати те опције и разумети њихов утицај у свакој специфичној школи? Први корак је прикупљање и преиспитивање датих питања. То изискује допринос неколико наставника, јер у супротном један једини наставник или руководилац имају велику одговорност и пуно посла. Укључивање више од једног наставника такође омогућава низ стручних мишљења која се баве датим питањем тако да више људи могло да анализира и протумачи податке и подели своје идеје. Важно је имати структурисане састанке/могућности да се о томе разговара како би сви постигли договор о предложеним акцијама о којима се разговара.

Заједничко руковођење требало би да се фокусира на сарадњу и интеракције, а не само на акције. Сврха интеракција је да покаже, подржи и подстакне учешће у вођењу школе за све чланове школе. Постоје начини да се наставницима помогне у развоју њихових компетенција и вештина сарадње, на пример, кроз привремене радне групе, тематске тимове или пројектне групе. Фокус би требало да буде на чињеници да су доприноси свих чланова уско повезани, тј. да постоји добро припремљена, организована, фокусирана и ефикасна сарадња, како би сви могли да дају значајан допринос.

Patricia Wastiau, главни саветник за истраживање и иновације при European Schoolnet


Примери добре праксе из eTwinning школа:

Доле наведене праксе су само примери и не прописују посебан модел који би све школе требало да следе, међутим, могу вас инспирисати и занимљиво је истражити их.

Direzione Didattica Ottavo Circolo, кластер предшколских установа и две основне школе у Пјаћенци у Италији обезбеђује образовање за разноврсну ученичку популацију. Усредсређујући се на укључивање и подршку ученицима са различитим потребама учења, руководећи тим, укључујући директора, заменике и представнике, увео је процес прикупљања података и коришћење доказа како би идентификовао потребе ученика, могуће акције и стручно усавршавање наставника и особља.

Овај процес доношења одлука је децентрализован и пружа конкретне могућности наставницима да допринесу школским циљевима, утичу на школске циљеве и кроје их кроз организован и добро структурисан механизам. Овај механизам укључује јасан процес који примењује школско руководство, при чему је особље потпуно ангажовано на преиспитивању, анализи и мапирању школске праксе. Школа прикупља доказе и спроводи међусобне консултације како би се договорили о педагошким приоритетима школе, која такође добија посебна средства из регионалног финансирања.

Руководећи тим и особље су подељени у радне групе, на основу сектора (предмет, старосна група, посебне потребе итд.). Свака радна група спроводи истраживање у којем се од њих тражи да анализирају које су најбоље праксе на основу којих би могли да остваре школску мисију и визију, које су најефикасније активности и на који начин се уклапају у визију школе.

Ова анализа се спроводи кроз неколико корака:

  • Свака радна група прегледа релевантне документе, постигнућа и потребе ученика и активности и обуке које су спроведене у циљу решавања одређених питања.
  • Свака радна група наводи области важне за школу и проверава које акције и активности подржавају приступ усредсређен на ученика.
  • Коначно, свака радна група саставља списак области важних за школу на основу прикупљених података.

Руководећи тим прикупља резултате свих радних група и предлаже план рада. Овај предлог се подноси радним групама (нпр. наставницима и наставном особљу) како би сви могли да се консултују и размотре предлог. Наставници разговарају о задацима и акцијама из различитих области тако да могу да интегришу план у складу са доприносом и повратним информацијама наставника. Током целе године наставници раде у групама на промоцији и примени договореног плана рада након што га одобри и спроведе целокупно школско особље.

У школи Lycée des Métiers Louis Blériot, стручној школи у граду Trappes у Француској, школско особље и тим руководства уско сарађују како би повећали академски успех ученика и спречили високе стопе напуштања школе. Школа израђује акциони план за чије остварење се од наставника очекује да преузму водећу улогу. Према њиховим техничким вештинама и интересовању, наставници имају прилику да воде област у акционом плану за постизање школских циљева.

У погледу организације и структура које подржавају праксу заједничког руковођења, попут Ottavo Circolo, школа Lycée des Métiers Louis Blériot је организована преко управних комисија и одбора. Наставно особље учествује и има активну улогу у наставним одборима и процесу одлучивања. Одбори чине руководећи одбор школе у којем се процес одлучивања одвија у сарадњи са формалним школским руководиоцима. Одбори нису фиксни, формирају се према предлозима наставника и програмским потребама. Наставници могу да предлажу кандидате и теме о којима ће се расправљати у одбору. Наставници и школско особље се подстичу да се придруже одборима и допринесу експертизи и знању. Сваки одбор/комисија предлаже план акције или одређене активности које директор и руководећи тим преиспитују. Док директор сноси правну одговорност за процес доношења одлука и руководство у школи, јасно је да се он/она у потпуности ослања и верује наставном особљу, подстичући активну дискусију и учешће у одборима и пројектима који заузврат пружају наставницима свих нивоа могућност да својим вештинама и знањима допринесу академском напретку ученика.