article image

Инклузивно образовање: разговор са модератором групе, Маријаном Смолчец.

eTwinning је 2017. годину посветио теми инклузије те би бисмо у том духу желели да вам представимо нашу истакнуту групу о инклузивном образовању.

Један од четири приоритета које је Европска комисија дефинисала након Париске декларације је „подстицање образовања деце у неповољном положају и младих људи тако да се у системима образовања и обуке сагледају њихове потребе“.
eTwinning је у складу са чврстом посвећеношћу сарадњи и комуникацији међу наставницима и ученицима широм Европе изабрао инклузију као овогодишњу тему како би ангажовао наставнике и школе око те теме.

eTwinning истакнута група Инклузивно образовање намењена је едукаторима који раде са ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, са потешкоћама у учењу, или у неким случајевима са надареним ученицима. eTwinning групе су један од најбољих начина да наставници међусобно поделе и размене искуство. Имали смо прилику да поразговарамо са модератором групе, гђом Маријаном Смолчец наставницом енглеског језика из Хрватске, и поставили смо јој пар питања. Надамо се да ћe вам њени одговори бити занимљиви у мери у којој су нама били!

1. Из вашег искуства као и из искуства наставника из ваше групе, у којој мери су се променила поимања наставника и ученика и ђака у погледу ђака са потешкоћама у учењу и сметњама у развоју и инвалидитетом?

Мислим да су се поимања у великој мери променила. Наставници су свеснији да постоје ученици са проблемима у савладавању градива и ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом и вољни су да им помогну да постигну своје циљеве у учењу и да их укључе у редовне школе али им је и даље потребна помоћ специјализованих установа у којима раде наставници за образовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Наставници нису увек у довољној мери припремљени да раде са инклузивном децом па су сарадња и комуникација између наставника за образовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, психолога, родитеља и специјализованих установа врло важне. Међутим, када таква подршка не постоји наставници се често обраћају другим наставницима за помоћ и то је разлог због којег сам иницирала групу на интернету у којој наставници могу да потраже подршку, поделе идеје, наставне планове и уче једни од других.

2. Да ли бисте могли да нам дате неке савете о томе како наставници могу да стимулишу и ангажују ђаке са сметњама у развоју и инвалидитетом и потешкоћама у учењу, као што су аутизам или дислексија, да стекну поуздање које им је потребно?

Из мог искуства ученици са одређеним потешкоћама у учењу могу се лако мотивисати употребом различитих интернет алата и технолошких алата уопштено. Постоји велики број доступних асистивних технолошких алата који су у већини случајева бесплатни. У оквиру групе Инклузивно образовање такође имамо неколико догађаја на интернету са експертима који су представили алате и стратегије које наставници могу да користе када подучавају ученике са проблемима у усвајању градива. Али најважније је да треба да имамо у виду да је сваки ученик појединац. Ако подучавате ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом или било којег другог ученика који има проблем да усвоји градиво, нпр. ученика са дислексијом, АДХД-ом или аутизмом, прва ствар коју треба да урадите је да добро упознате ученика; шта тог ученика интересује, инспирише и у чему ужива у раду. То су ствари које могу да вам помогну у креирању прилагодљивих и стимулативних наставних материјала. Пре свега, разговарајте са својим ученицима, дајте им времена да се изразе и сигурна сам да ће им то повећати самопоуздање.

3. Како је чињеница да сте активан еТвинер и да учествујете у eTwinning пројектима допринела решавању проблема који се јављају у инклузивној учионици?

Увођењем eTwinning-а у учионице нашим ученицима пружамо различите и мотивишуће начине учења. Ученици могу лакше да изграде неопходне комуникационе и дигиталне вештине али и да науче о толеранцији и културној различитости.

4. У којој мери су технологија и eTwinning допринели вашој дневној наставничкој пракси и на који начин су помогли наставницима који раде са ђацима са сметњама у развоју и инвалидитетом?

Одговор би био у великој мери. Када наставници започињу пројекте у eTwinning-у прво питање на које треба да одговоре је како пројекат може да помогне њиховим ученицима и шта ученици добијају тиме. То није само питање употребе одређеног интернет алата већ тога које циљеве и исходе учења могу да постигнем употребом одређене технологије? eTwinning засигурно помаже нашим ученицима да стекну веће поуздање, више вештина, веће пријатеље али и да постану толерантнији према различитим инклузивним ученицима и отворенији за мултикултуралност. Сигурна сам да би се наставници који раде са ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом у својим школама сложили са мном.

5. Како eTwinning може да помогне школама са ограниченим буџетом за инклузивно образовање? Чему се надате у будућности?

eTwinning је до сада одрадио одличан посао пружајући наставницима веб сајт на којем моу да се умреже, сарађују, размењују идеје у оквиру различитих група, спроводе пројекте, улажу у сопствено професионално усавршавање кроз догађаје и семинаре на интернету, али би било још боље кад би се организовали додатни догађаји о инклузији, различитости и мултикултуралности у самим установама. Још један пример био би праћење рада колеге на радном месту, посебно када је реч о оним школама које су нове у инклузивном образовању. Непосредно искуство у инклузивној учионици и разговор са наставницима који су искуснији били би од велике помоћи. Када је реч о будућности, пронашла бих себе у пароли Регионалне подршке за инклузивно образовање у југоисточној Европи у којој се каже „инклузивна школа је школа у којој је свако дете добродошло, сваки родитељ укључен а сваки наставник цењен“. Много ми је драго што је eTwinning 2017. годину посветио инклузији!